Рођен на Косову и Метохији у побожној породици, одрастао сам и стекао прва знања у свом завичају. Основну школу завршио сам на Косову, а потом уписао Богословију Свете браће Ћирила и Методија у Призрену, коју сам завршио у Цетињу, y Богословији Светог Петра Цетињског.
После рата, био сам принуђен да напустим родни дом и као избеглица сам стигао у Београд, где сам шест година провео као расељено лице.
Године 2005. преселио сам се у Лондон, у Велику Британију. Три године касније, 2008, венчао сам се у Цркви Светог Саве у Лондону, и затражио благослов за рукоположење од надлежног епископа Доситеја.
Божијом благодаћу и благословом епископа Британско Скандинавског Доситеја, рукоположен сам у Цркви Светог Саве у Ладброук Гроуву у Лондону, 11. марта 2018. године.
Убрзо сам добио благослов Владике Доситеја да започнем свештеничку службу у Цркви Светог Саве на Илингу. Уз помоћ верног народа, добротвора и људи доброг срца, наша парохија је обновљена и започет је нови духовни живот.
Доласком Његовог Преосвештенства, Епископа Лондонског и Великобританско-Ирског, Господина Нектарија, благослов је настављен као и моја служба и наша парохија наставља да расте — у молитви, вери и љубави.
Духовна порука Оца Златка
Иако смо рођени у телу трошном и пролазном, ми смо већ у овоме животу дотакли вечност. Љубав према Богу је део те вечности која човеку није дата само да је слути, већ да је осети.
Та љубав, која се препознаје једино у тишини срца кроз молитву, јесте дар Божији који у нашој Цркви верно чувамо и трудимо се да га делимо са свима.
Црква није само храм од камена — она је храм вечности у времену. Када човек уђе у тај храм, он више није странац, већ дете Божије у дому Оца свога.
Парохија Светог Саве у Лондону није само духовни дом Срба расејаних широм Велике Британије — она је живо сведочанство вере која прелази границе, језике и генерације. Онај ко закорачи у њен круг осетиће топлину заједништва, силу молитве и мир који надмашује разум.
Сваку Литургију, сваки сусрет, сваку упаљену свећу у храму прати живи дух Господа. Трудимо се да наше речи и дела буду испуњени љубављу, јер само тако можемо бити ученици Христови у свету који жуди за надом.
Нека овај храм буде отворено срце народа — место где човек и Бог налазе један другога. Добродошли сте: да благодаримо, да се молимо, да се волимо и да заједно растемо у Господу.
